star fashion

Neko vreme sam pauzirala pisanje svog bloga,ali to ne znaci da nisam posecivala svoj omiljeni sajt.Jednostavno,samo sam,umesto da pisem svoj,mnogo vise uzivala citajuci tudje blogove.Nije to zato sto nisam imala inspiraciju,nego mi je vreme jednostavno proletelo i nisam,od silnih obaveza,cak ni stigla da osetim potrebu da stavim svoje misli na papir. Cime sam to bila zauzeta,pitate se vi? Pa na primer odabirom svog buduceg fakulteta i buduce profesije.Verujte mi,to uopste nije tako lako kao sto se cini.Ceo svoj zivot hocu da budem novinar.Uvek su mi govorili da imam smisla za pisanje,cak sam i pisala neke clanke za skolski casopis,a na pismenom iz srpskog retko kad dobijem manje od 5.Ali sada,u 4. razredu gimnazije,kada mi je sve sto sam ikada zelela bas tu,na dohvat ruke,ja jednostavno vise ne znam da li je to to.Prvo,primaju samo 40 ucenika na taj smer i trebalo bi mi cudo da upadnem medju njih.Cak i ako prodjem upis,i zavrsim ga,posao novinara nije uposte lako naci.Kako moji roditelji kazu,''neces se ti od toga hleba najesti!''Sem toga,danas novinar moze da bude bilo ko.Kolumne u novinama pisu ljudi bez osnovnog znanja o pravopisu i leksiki,a o voditeljima na televiziji i da ne pricam.Za njih je pravilna dikcija misaona imenica.Dobrih,pravih poslova za ozbiljne novinare kakav ja hocu da budem,nazalost,jako je malo. Sve me je to dovelo do toga da iznova i iznova preispitujem svoju odluku.I tako,dok je vreme prolazilo a ja razmisljala,dosla sam do toga da se vec 2 i po meseca pripremam za pravni fakultet.''Zato sto je to realna,stabilna opcija za mene i moje buduce obrazovanje''-sto bi rekla moja draga mama.Pogodicete,takodje ponosan pravnik,sa dugogodisnjim radnim stazom i cvrstom diplomom iz vremena kada se zvanje nije moglo kupiti tako lako kao danas.A i primaju 1500 ljudi,sto i nije zanemarljiva cinjenica;) Ipak,ne mogu da se ne zapitam da li ja upisujem prava zato sto ja to hocu ili zato sto se to od mene ocekuje.Sve to ne znaci da cu ja da odustanem od zurnalistike. Nikako. Probacu i tu,pa sta bude.A ako me kojim cudom prime, jednostavno cu to shavtiti kao znak da je to ono pravo za mene.A mama i tata?Pa bunice se oni,to je sigurno,ali prihvatice moju odluku,jer kao i svi roditelji zele da njihovo dete bude srecno. A posao posle faksa? Ma,mislicu o tome sutra...:)