star fashion

Znam da bi ja kao trebalo da pišem o modi na ovom svom blogu,ali danas baš nešto  nemam nikavu inspiraciju što se toga tiče.Baš sam u nekom bedaku, i nije mi ni dočega,najmanje do mode.Kažu,kad ti je teško ti zapiši svoje misli,biće ti lakše.A papir trpi sve(u mom slučaju tastatura).a rekoh,hajde da probam.Nemam šta da izgubim.

Prosto ne znam odkle da počnem.U pitanju je naravno On.Zbog koga bih inače bila u ovolikom bedaku nego zbog nekog frajera.Ali kakvog frajera.Visok,smeđ,zelene oči,godinu dana stariji od mene.Obično ne padam na takve likove,ali ovaj me je oborio sa nogu.Znamo se već negde oko godinu dana,ali smo uglavnom bili samo dobri prijatelji.Nisam mu baš odmah dopustila da mi se svidi,da mi uđe pod kožu.Ali,posle nekoliko meseci sam,sasvim slučajno počela da ga gledam na neki drugi,ne baš prijateljski način.I šta reći-što mi je više posvećivao pažnju,to sam se sve više topila.I onda više nije bilo nazad.Bila sam izguljena.Ne mogu baš da kažem da ja njemu nisam bila interesantna na takav način.Inače me ne bi gledao tako kako me je gledao.Ne bi mu bilo toliko strašno što izlazim sa drugima.Samo,nažalost on nije znao šta hoće.Definitvno je bilo hemije među nama,ali što smo postajali bliskiji,to se neko od nas više povlačio.Jedan korak napred,dva nazad.I tako u krug.Uvek mi je govorio da je u nekoj gužvi,da sad nije pravi trenutak.Da sačekam da se upiše na faks,pa ćemo onda imati vremena da mislimo o nama.Upis je došao i prošao.NIje upao na budžet,pa je bio malo u bedaku,a ja nisam htela da ga pritiskam.Mislila sam-sačekaćemo da se situacija malo smiri a onda će sve doći na svoje.Jednostavno-MORA.Pa nisam valjda ovoliko čekala za džabe.

E a onda je došlo vreme da se ide na letovanje.JA sam otišla sa svojima,On sa društvom.Bilo je jedno vreme govora o zajedničkom letovanju,ali nam se jednostavno nisu poklopile kockice.SAd ,ja ne mogu da kažem da se nisam provodila na moru.Plaže,sunce,more..dovoljno da zaludi mozak i nekome ko je u  ozbiljnoj vezi,a kamoli jednoj devojci koja mesecima ne zna na čemu je.Ali kako došlo,tako prošlo.On je otišao 3 dana pre mog povratka,tako da se nismo videli već nekih mesec dana.Dopisujemo se tu i tamo,ali ja ne mogu a da se ne zapitam da li je on tamo našao neku drugu,inetresantniju i nedostupniju od mene.Shvatila sam, da što sam mu više bila dostupnna,sve sam mu manje bila interesantna.Možda se,kao ja, samo provodio,i jedva čeka da se ponovo vidimo.Da konačno nešto započnemo.Ko bi to znao.

Sad kad je već prošlo neko vreme,jednostavno ne mogu da verujem da sam ga toliko čekala.Ja stvarno nisam takav tip.Ili hoćeš ili nećeš.Uzmi ili ostavi,treće opcije nema.Bez obzira na to,moraću da se suočim sa istinom već za nekoliko dana,kada se on vrati.Samo ja ne znam kako će se on ponašati.Ako kaže da hoće da probamo,da li ću biti previše naivna ako pristanem?Ipak,toliko me je dugo terao da čekam.Svaka bi do sada odustala.Ali ja poznajem sebe.Ako me bude pogledao svojim divnim okicama, nisam sigurna da li ću moći da odolim.DA budem iskrena,već dugo vremena želim da se izgubim u njima,i odem negde drugde.Patetično,zar ne?Mislim,ko bi rekao da ću ja ikad tako nešto i pomisliti,a kamoli napisati,i to tamo gde drugi  mogu da pročitaju.Pravo ludilo.I koga ja uopšte zavaravam?Naravno da bih pristala da budem sa njim kada bi me pitao.Dovoljno je samo da pucne prstima,i ja sam gotova.

U trenutku bih zaboravila da sam ikad bila toliko izbedačena,da mi nije bilo ni dočega.Da je bilo dana kada bih počela da plačem istog trenutka kad ga se setim.Ne zato što ga toliko volim,već zato što sam se osećala iskorišćenom,što sam mu dozvolila da mi postane toliko bitan.DA sam u trenutku najgoreg očajanja na blogu objavila svoja najintimnija osećanja.Zemljo,otvori se!

I šta ja sad da radim-da ga čekam ili da odustanem?Da vidim šta će biti,ili da dignem ruke od svega pre nego što je uopšte počelo?

Ako bilo ko ima neki komentar ili savet,rado bih ga poslušala.Stvarno mi je potrebna pomoć,mislim da ovu odluku neću moći da donesem sama.A od koga je bolje prihvatiti savet,nego od totalno nepoznatih ljudi.Jer moje drugarice nisu baš od pomoći.Svaka vuče na svoju stranu.Mislim da one još ne mogu da veruju da sam ga i ovolikoi čekala.To stvarno ne liči na mene.

Prema tome,ako imate bilo kakav savet,pišite.Unapred zahvaljujem.Ako ništa drugo, barem imam osećaj da sam podelila svoje misli sa drugima,čak i ako ovo niko ne pročita.  Pozz