star fashion

Pre nekog vremena pročitala sam knjigu ''Elegancija'',autora Ketlin Tezaro koja je na mene ostavila vrlo pozitivan utisak.Bavi se tematikom same elegancije u današnjem svetu i puna je korisnih i praktičnih saveta kako postići istu.Ova knjiga podstakla me je na razmišljanje o tome koliko pažnje žene u Srbiji posvećuju pojmu elegancije i od kolike je to uopšte važnosti danas. Ja lično mislim da biti elegantan ne znači samo biti lepo obučen,već biti u harmoniji sa samim sobom.Prihvatiti svoju unutrašnju lepotu i potruditi se da istaknete ono najbolje u vama.Možete obući divnu haljinu iz Pradine nove kolekcije i predivne Manolove cipele od 600$ ali to vam,bar po mom mišljenju ne garantuje recept za uspeh.Videla sam puno žena koje svojim izgledom nisu baš često u centru pažnje ali vas kod njih privuče nešto čime zrače iznutra.Zadovoljne su sobom i time kakve jesu i ne idu izvan granica svojih mogućnosti.Nemojte me shvatiti pogrešno,ja obožavam modu,i mislim da ništa ne može da se poredi sa divnim cipelama koje svaki look čine neodoljivim,ali svaki komad odeće treba znati nositi. Biti elegantan zahteva preciznost,obraćanje pažnje i na najsitnije detalje,manire i istačan stil.To ne polazi za rukom svakome.Postići željeni efekat nije lako, ali se svaki uloženi trud višestruko isplati.Verujte mi na reč.Elegancija ne zahteva od vas trošenje gomile para na svaku krpicu koju imate na sebi.Malo jeftinija haljina se može sasvim lepo uokviriti nešto skupljim cipelama ili modernom torbom.Rezultat-Picture perfect!Manje ponekad znači više.Nije poenta izgledati kao da ste sišli sa piste na najnovijoj Valentnovoj reviji,već dati svakoj odevnoj kombinaciji lični pečat,nešto što je čini samo vašom. Sad, da li je to moguće u Srbiji,kada smo sa svih strana bombardovani raznoraznim kičom i šundom?Ja bih volela da mislim da jeste.Ja se lično trudim da ne obraćam pažnju na sve te negativne uticaje kojima smo smo izloženi skoro svakodnevno putem televizije i novina (nemam nameru nikoga da prozivam ali što se tiče Grand Parade i sličnih emisija,mislim da ne govorim samo u svoje ime kada kažem-Ljudi,što je mnogo,mnogo je!).Ne smatram sebe podložnom bilo kakvim uticajima te prirode jer sam već izgrađena kao ličnost,i znam da razlikujem dobro od lošeg,ali me zabrinjava činjenica da toliko mladih devojaka i devojčica gleda dotoične sadržaje i trudi se da i oponaša te tzv. ''zvezde''.Kako onda da se nadamo da će elegancija opstati u današnjem svetu kad mladi (na kojima,budimo realni,svet ostaje) nikada neće naučiti da zapravo treba da teže istoj? Da li je moguće objasniti ljudima da nije poenta prekopirati neki stil sa bilo kog kanala ili časopisa i slepo pratiti idole ili terendove?Da danas,u 21. veku treba imati svoje ja,svoj stil i mišljenje a ne truditi se da pošto-poto kopirate tuđe?Da li je to uopšte realno pokušavati ili je to borba sa vetrenjačama? Zanima me šta drugi misle o tome.Šta za vas predstavlja eleganciju?Da li ste za ili protiv iste?Prokomentarišite ovu temu,i dajte svoju tačku gledanja. Pozz;)

 Malo sam se izvukla iz jučerašnjeg bedaka (koga zanima može da pročita na mom blogu tekst ''ko čeka...'') pa rekoh da izđem malo među lljude.I gde će devojka koja se oporavlja od kraha samopouzdanja, nego u Šoping.Ipak ja pišem blog o modi.Moram da budem u toku...

Odem ja lepo do Kneza,prvo na kafu,da se malo razmrdam i razbudim.A onda pravac prodavnice.Igrom slučaja,prvo sam ušla u Zaru.Nije baš moj prvi izbor što se odeće tiče,ali sam bila lepo raspoložena,pa rekoh da joj dam šansu.Inače ne razumem baš tu žensku opsednutost tim tzv. ''svetskim brendovima'' tipa Zare.PRVO- sve stvari su im vrlo često nenomarlno skupe,i neretko je većina stvari pravljena za apsurdno visoke i mršave devojke,što ja nažalost nisam.Tako da se posle isprobavanja odabranih stvari samo nepotrebno iznerviram.Em se obično čeka pola sata u redu za kabine,em imam utisak da sam građena kao slon,čim nisam uspela da se uvučem u njihov najveći broj farmerki (a ja stvarno nisam krupna devojka,vrlo sam slolidne građe,što bi se reklo- baš kako treba.Tako da ako se meni poljuljlja mišljenje o sopstvenom izgledu,stvar je prilično alrmantna).DRUGO-Sve stvari koje u našoj Zari prodaju za paprenu količinu para,npr u Beču ili Ljubljani koštaju troduplo manje.Toliko o tome''Obucite se kod nas i izgledajte kao devojke iz svetskih metropola''.Lako je tim devojkama da se oblače u dotičnoj radnji,kad ne daju toliku količinu para kao mi ovde.

Bez obzira na moje mišljenje,uđoh ja u prodavnicu.Šetala sam uzduž i popreko,zagledala stvarčice,opipavala materijal (razočaravajuća količina sintetike,ako mene pitate),potpuno se prepustila odabiru novih krpica.Tako zadubljena u  svoje misli,načula sam razgovor između jedne od radnica i mušterije,jedne vrlo mlade devojke.Dotičnu izrazito mršavu i visoku devojku (kao stvorena da se obuče u ovoj radnji) je zanimalo da li bi mogli da joj skinu odevnu kombinaciju izloženu na lutki.I to sa sve cipelama,tašnom i narukvicama.Prodavačica je pomno saslušala njen zahtev i onda ju je pogledala pogledom koji govori više od reči.Devojka se nije dala omesti.Mrtva ladna je objasnila prodavačici kako ona nema ni vremena ni živaca da bira stvari sa polica i da ih sama uklapa,tako da je već gotova kombinacija idealna.JA (sada već skoro toliko koncentrisana na njihov razgovor da se to graničilo sa nepristojnošću) ostadoh u blagom čudu.

Koliko čovek može da bude nezaiteresovan za sopstveni izgled,pa da pusti da mu drugi biraju šta će da obuče?Nezavisno od njegovog sopstvenog mišljenja i ideja.Pa za mene je najbolji deo oblačenja upravo onaj kad isprobavam stvari,cunjam po radnjama trežeći ono što još neko nije primetio.Ne pratim baš slepo trendove,već volim da svemu dam sopstveni pečat.DA se po nečemu razlikujem od ostalih,jer mrzim uniformisanost.Najviše me nerviraju one devojke koje pošto-poto moraju da kupe pola neke kolekcije čim se pojavi,i sutradan shvate da još pola Beograda ima identične stvari kao one.Nemojte me pogrešno razumeti- i sama često volim da uđem u radnju kad u izlogu vidim natpis ''nova kolekcija''.Ali velika je razlika između kupovine samo jednog komada odeće i kombinovanja istog  sa drugim stvarima koje već imate u ormanu i pretenciozne kupovine baš svakog artikla koji se po stilu uklapa sa npr majicom ili pantalonama zbog kojih ste uopšte i ušli u radnju.

Cela ta situacija koje sam bila svedok u Zari,naterala me je da se zapitam-šta bi se desilo kada bi sve devojke razmišljale kao ona koja je tražila da joj prodaju celu kombinaciju sa lutke?Na šta bi to svelo našu prirodnu potebu da sami biramo stvari koje nam se sviđaju i koje ćemo staviti na sebe,ako uvek budemo puštali druge da biraju za nas?Možda grešim,ali zar nije cilj izgraditi sopsteveni stil,kako u odevanju tako i u svim drugim stvarima?Budimo realni ,slepo praćenje trendova nije baš za svaku devojku.PA ne možemo baš sve da obučemo neku ultra-kratku suknjicu samo zato što smo negde pročitale da je to definitivni ''must have'' ove sezone.

Zar nije poenta celokupne priče o šopingu upravo zabava?Ja se barem najbolje provedem kada krenem u šoping sa drugaricama.Dok isprobavamo razne stvari za koje i znamo da ih nikad ne bi kupile,samo zarad čiste zabave.Ja mislim da u svemu treba imati pravo izbora.Da od svakog trenda treba uzeti samo ono što vam se najviše dopada i dati svemu tome neku svoju notu.Učiniti ga na taj način baš savršenim za nas.

I gde je onda zabava,ako samo uđemo u prodavnicu,pokažemo prstom na lutku i tažimo da nam zapakuju kombinaciju odeće koju je,možda baš za sebe sklopila jedna o d radnica?JA možda nisam ništa kupila u Zari jutros,ali sam se u svakom slučaju više zabavila nego ova nesrećna devojka kojoj je neko drugi smislio kako treba da izgleda,jer ona nije bila dovoljno zainteresovana.

Šta vi mislite o tome?Baš bih volela da čujem kako drugi razmišljaju na temu sveopšte uniformisanosti i slepog praćenja modnih trendova

Pišite i komentarišite.Pozz

Znam da bi ja kao trebalo da pišem o modi na ovom svom blogu,ali danas baš nešto  nemam nikavu inspiraciju što se toga tiče.Baš sam u nekom bedaku, i nije mi ni dočega,najmanje do mode.Kažu,kad ti je teško ti zapiši svoje misli,biće ti lakše.A papir trpi sve(u mom slučaju tastatura).a rekoh,hajde da probam.Nemam šta da izgubim.

Prosto ne znam odkle da počnem.U pitanju je naravno On.Zbog koga bih inače bila u ovolikom bedaku nego zbog nekog frajera.Ali kakvog frajera.Visok,smeđ,zelene oči,godinu dana stariji od mene.Obično ne padam na takve likove,ali ovaj me je oborio sa nogu.Znamo se već negde oko godinu dana,ali smo uglavnom bili samo dobri prijatelji.Nisam mu baš odmah dopustila da mi se svidi,da mi uđe pod kožu.Ali,posle nekoliko meseci sam,sasvim slučajno počela da ga gledam na neki drugi,ne baš prijateljski način.I šta reći-što mi je više posvećivao pažnju,to sam se sve više topila.I onda više nije bilo nazad.Bila sam izguljena.Ne mogu baš da kažem da ja njemu nisam bila interesantna na takav način.Inače me ne bi gledao tako kako me je gledao.Ne bi mu bilo toliko strašno što izlazim sa drugima.Samo,nažalost on nije znao šta hoće.Definitvno je bilo hemije među nama,ali što smo postajali bliskiji,to se neko od nas više povlačio.Jedan korak napred,dva nazad.I tako u krug.Uvek mi je govorio da je u nekoj gužvi,da sad nije pravi trenutak.Da sačekam da se upiše na faks,pa ćemo onda imati vremena da mislimo o nama.Upis je došao i prošao.NIje upao na budžet,pa je bio malo u bedaku,a ja nisam htela da ga pritiskam.Mislila sam-sačekaćemo da se situacija malo smiri a onda će sve doći na svoje.Jednostavno-MORA.Pa nisam valjda ovoliko čekala za džabe.

E a onda je došlo vreme da se ide na letovanje.JA sam otišla sa svojima,On sa društvom.Bilo je jedno vreme govora o zajedničkom letovanju,ali nam se jednostavno nisu poklopile kockice.SAd ,ja ne mogu da kažem da se nisam provodila na moru.Plaže,sunce,more..dovoljno da zaludi mozak i nekome ko je u  ozbiljnoj vezi,a kamoli jednoj devojci koja mesecima ne zna na čemu je.Ali kako došlo,tako prošlo.On je otišao 3 dana pre mog povratka,tako da se nismo videli već nekih mesec dana.Dopisujemo se tu i tamo,ali ja ne mogu a da se ne zapitam da li je on tamo našao neku drugu,inetresantniju i nedostupniju od mene.Shvatila sam, da što sam mu više bila dostupnna,sve sam mu manje bila interesantna.Možda se,kao ja, samo provodio,i jedva čeka da se ponovo vidimo.Da konačno nešto započnemo.Ko bi to znao.

Sad kad je već prošlo neko vreme,jednostavno ne mogu da verujem da sam ga toliko čekala.Ja stvarno nisam takav tip.Ili hoćeš ili nećeš.Uzmi ili ostavi,treće opcije nema.Bez obzira na to,moraću da se suočim sa istinom već za nekoliko dana,kada se on vrati.Samo ja ne znam kako će se on ponašati.Ako kaže da hoće da probamo,da li ću biti previše naivna ako pristanem?Ipak,toliko me je dugo terao da čekam.Svaka bi do sada odustala.Ali ja poznajem sebe.Ako me bude pogledao svojim divnim okicama, nisam sigurna da li ću moći da odolim.DA budem iskrena,već dugo vremena želim da se izgubim u njima,i odem negde drugde.Patetično,zar ne?Mislim,ko bi rekao da ću ja ikad tako nešto i pomisliti,a kamoli napisati,i to tamo gde drugi  mogu da pročitaju.Pravo ludilo.I koga ja uopšte zavaravam?Naravno da bih pristala da budem sa njim kada bi me pitao.Dovoljno je samo da pucne prstima,i ja sam gotova.

U trenutku bih zaboravila da sam ikad bila toliko izbedačena,da mi nije bilo ni dočega.Da je bilo dana kada bih počela da plačem istog trenutka kad ga se setim.Ne zato što ga toliko volim,već zato što sam se osećala iskorišćenom,što sam mu dozvolila da mi postane toliko bitan.DA sam u trenutku najgoreg očajanja na blogu objavila svoja najintimnija osećanja.Zemljo,otvori se!

I šta ja sad da radim-da ga čekam ili da odustanem?Da vidim šta će biti,ili da dignem ruke od svega pre nego što je uopšte počelo?

Ako bilo ko ima neki komentar ili savet,rado bih ga poslušala.Stvarno mi je potrebna pomoć,mislim da ovu odluku neću moći da donesem sama.A od koga je bolje prihvatiti savet,nego od totalno nepoznatih ljudi.Jer moje drugarice nisu baš od pomoći.Svaka vuče na svoju stranu.Mislim da one još ne mogu da veruju da sam ga i ovolikoi čekala.To stvarno ne liči na mene.

Prema tome,ako imate bilo kakav savet,pišite.Unapred zahvaljujem.Ako ništa drugo, barem imam osećaj da sam podelila svoje misli sa drugima,čak i ako ovo niko ne pročita.  Pozz

 

 

 

 

 

Mislim da nisam shvatala potpuno značenje ovog brenda,dok nisam pročitala knjigu Lorin Vajsberger ''The devil wears Prada'' (''Đavo nosi pradu''prim.prev.).Naravno,posle je došao film sa fenomenalnom Meril Strip,u ulozi đavolske Mirande Pristli.Mada, knjiga je ta koja me je nadahnula na pisanje o ovoj temi.Prada nije samo brend,ona može biti način na koji živite.Počela sam da razmišljam o tome koliko je daleko čovek spreman da ode u nameri da se dobro obuče,i da li je neophodno raditi stvari kojima se ne ponosite da bi u tome uspeli.Drugačije rečeno-da prodate dušu đavolu.

 Andrea Saks (glavni lik pomenute knjige) počela da radi kao asistent zloglasne Mirande Pristli,u nameri da stičući iskustvo u jednom modnom magazinu,dogura do mesta novinara u jednom prestižnom listu.E sad-možda je na početku mislila da je rad u ''Pisti'' neće promeniti ni u jednom drugom obliku,sem što će joj pomoći da stekne potrebno iskustvo posle isteklih godinu dana staža, i stigne gde je naumila.Ali ne ide sve uvek onako kako smo zamislili,zar ne?Sticanje novinarskog iskustva pretvorilo se u neprestano ispunjavanje nemogućih zahteva lude šefice.A pisanje članaka na jurcanje po kafu,odnošenje stvari na hemijsko čiščenje i rezervaciju obroka u smešno skupim restoranima.Mislim,to nije baš ispunjenje sna svake devojke. Posle svega nekoliko meseci rada na novom radnom mestu,Andrea više nije izgledala isto,a bogami nije ni razmišljala isto.Svoje jeftine stvari zamenila je fensi krpicama tipa Prade,D&G,Kelvina Klajna,Hermesa,Fendija i co. Zanemarila je porodicu,prijatelje,dečka i život posvetila ispunjavanju Mirandinih nemogućih zahteva.Naravno,moderna odeća više nije bila opcionalna,već obavezna.  Nisam mogla da se ne zapitam šta bih ja ili bilo ko drugi,uradila u toj situaciji.Da li bih celu svoju životnu filozofiju zamenila neprestanim robovanjem jednoj ludači i opscenom praćenju modnih trendova.Naravno u Srbiji je slaba vajda da se nešto te prirode desi,ali svejedno.Ja volim modu,trudim se da pratim trendove koliko mi to mogućnosti dozvoljavaju,ali sam prilično sigurna da ne bih pala tako nisko.

Volela bih da znam o čemu razmišlja jedna prosečna devojka u Srbiji pre nego što izađe u šoping.Da li prati trenutne trendove i pogleda slike u časopisima da vidi šta je aktuelno ili ide po prodavnicama i kupuje prvo na šta naiđe? Koliko smo para spremni da potrošimo na neki odevni predmet koji koliko sutra više neće biti ''in''?Da li bismo dali poslednje pare iz novčanika na predivan par firmiranih cipelica iako znamo da su bolno neudobne i da ćemo ih verovatno obući samo jednom,pa ni tada.

Ko god ima neki komentar volela bih da ga podeli samnom pa da možemo da nastavimo komentarisanje na ovu temu.Takođe bih htela znam po čemu se kupoholičarka iz Beograda razlikuje od one u Njujorku,osim po dubini džepa.

Pišite i prokomentarišite!

 Danas svi kao nešto bloguju,pišu,razmenjuju mišljenja itd pa eto reših i ja da probam.I krenem ja sa kreiranjem svog bloga i nađem se u problemu kad je trebalo da izaberem kategoriju o kojoj ću da pišem.Automobili,Informatika,Kultura...sve one stvari o kojima imam neko uopšteno mišljenje ali bi ga radije zadržala za sebe.Onda se kao udubim malo bolje u celu priču i vidim Moda.Rekoh sebi što da ne,mislim volim ja modu,ko je ne voli?!OK,jedan problem rešen.Kad sam završila sve tehnikalije i kada je trebalo da počnem da pišem nešto,uhvatila sam sebe kako buljim čas u ekran čas u tastaturu a inspiracije nigde.Smatram sebe prilično kreativnom što se tiče pisanja na zadatu temu i co. ali šta mi bi da izaberem modu?Odakle mi uopšte ideja da pišem o modi?Gde mi je bila glava kada sam mislila da ću na tu temu uspeti smislim nešto što će ljudi hteti da pročitaju.Znala sam da je trebalo da izaberem neku uopšteniju temu,gde bi mogla da pustim mašti na volju...sad je meni sve to jasno ali...šta je,tu je.SAD nema nazad.Hvala bogu, čitam razne časopise koji obrađuju modne trendove i trenutna događanja tako da ću,nadam se,moći sa dam neki svoj komentar na to i svoje viđenje svega toga.  Toliko za sada od mene,čim nađem nešto interesantno da podelim sa širim auditorijumom, I'LL BE BACK!