star fashion

Mislim da nisam shvatala potpuno značenje ovog brenda,dok nisam pročitala knjigu Lorin Vajsberger ''The devil wears Prada'' (''Đavo nosi pradu''prim.prev.).Naravno,posle je došao film sa fenomenalnom Meril Strip,u ulozi đavolske Mirande Pristli.Mada, knjiga je ta koja me je nadahnula na pisanje o ovoj temi.Prada nije samo brend,ona može biti način na koji živite.Počela sam da razmišljam o tome koliko je daleko čovek spreman da ode u nameri da se dobro obuče,i da li je neophodno raditi stvari kojima se ne ponosite da bi u tome uspeli.Drugačije rečeno-da prodate dušu đavolu.

 Andrea Saks (glavni lik pomenute knjige) počela da radi kao asistent zloglasne Mirande Pristli,u nameri da stičući iskustvo u jednom modnom magazinu,dogura do mesta novinara u jednom prestižnom listu.E sad-možda je na početku mislila da je rad u ''Pisti'' neće promeniti ni u jednom drugom obliku,sem što će joj pomoći da stekne potrebno iskustvo posle isteklih godinu dana staža, i stigne gde je naumila.Ali ne ide sve uvek onako kako smo zamislili,zar ne?Sticanje novinarskog iskustva pretvorilo se u neprestano ispunjavanje nemogućih zahteva lude šefice.A pisanje članaka na jurcanje po kafu,odnošenje stvari na hemijsko čiščenje i rezervaciju obroka u smešno skupim restoranima.Mislim,to nije baš ispunjenje sna svake devojke. Posle svega nekoliko meseci rada na novom radnom mestu,Andrea više nije izgledala isto,a bogami nije ni razmišljala isto.Svoje jeftine stvari zamenila je fensi krpicama tipa Prade,D&G,Kelvina Klajna,Hermesa,Fendija i co. Zanemarila je porodicu,prijatelje,dečka i život posvetila ispunjavanju Mirandinih nemogućih zahteva.Naravno,moderna odeća više nije bila opcionalna,već obavezna.  Nisam mogla da se ne zapitam šta bih ja ili bilo ko drugi,uradila u toj situaciji.Da li bih celu svoju životnu filozofiju zamenila neprestanim robovanjem jednoj ludači i opscenom praćenju modnih trendova.Naravno u Srbiji je slaba vajda da se nešto te prirode desi,ali svejedno.Ja volim modu,trudim se da pratim trendove koliko mi to mogućnosti dozvoljavaju,ali sam prilično sigurna da ne bih pala tako nisko.

Volela bih da znam o čemu razmišlja jedna prosečna devojka u Srbiji pre nego što izađe u šoping.Da li prati trenutne trendove i pogleda slike u časopisima da vidi šta je aktuelno ili ide po prodavnicama i kupuje prvo na šta naiđe? Koliko smo para spremni da potrošimo na neki odevni predmet koji koliko sutra više neće biti ''in''?Da li bismo dali poslednje pare iz novčanika na predivan par firmiranih cipelica iako znamo da su bolno neudobne i da ćemo ih verovatno obući samo jednom,pa ni tada.

Ko god ima neki komentar volela bih da ga podeli samnom pa da možemo da nastavimo komentarisanje na ovu temu.Takođe bih htela znam po čemu se kupoholičarka iz Beograda razlikuje od one u Njujorku,osim po dubini džepa.

Pišite i prokomentarišite!